Trener Partizana gotovo sat i po je pričao sa predstavnicima sedme sile, svega dva dana nakon volšebno osvojenog Kupa Srbije protiv Crvene zvezde.
 |
| FOTO: FK Partizan |
Milošević je za dva meseca uspeo da trgne Partizan i van mnogih očekivanja osvoji Kup Srbije na stadionu Rajko Mitić.
„Imam utisak da sam došao 2016. godine. S obzirom na sve što se dešavalo, broja utakmica u kratkom periodu, situacije u kojoj se ekipa nalazila pre dva meseca, psihološkog pritiska, strepnje za mesto u kvalifikacijama za Ligu Evrope, što je moglo da ima katastrofalne posledice.
Prosto je za neverovati da danas mogu da pričam sa mesta čoveka koji je osvojio Kup, a ligu smo završili pobedama u poslednje tri-četiri utakmice. Teško je objasniti kroz šta smo sve morali da prođemo, pre svega ekipa, da igra izgleda onako kao protiv Zvezde. Neću pričati o igri o hvalospevima, ali Partizan je zasluženo dobio, sveo Zvezdu na jedan šut, imali smo šest, sedam igrača koji su pretrčali 11 i po kilometara, što je intenzitet veći nego na meču Liverpul – Barselona”, rekao je Milošević.
Ne želi da igrače deli na starije i mlađe.
„Dok sam bio direktor reprezentacije, rekao sam da ne priznajem termin stariji i mladi igrači, To je amatersko gledanje. Mogu da upotrebim i težu reč – idiotizam. Isto tako šta znači podmlađivanje? Profi fudbal znači da igraju najboljih 11.
Ako se to podrazumeva nebitno je da li ima 18 ili 38 godina. Više puta sam to ponovio, a ljudi se čude. Posle analize, na mom početku, video sam da klinci ne mogu da izvuku teške i komplikovane situacije, opredelio sam se zato da podignemo i vratimo starije igrače, jer imamo kapacitet i i mogućnost. Na kraju krajeva je logično da oni povuku, a kad to krene ka bolje, lako je koristiti klince. Završili smo derbi poslednji sa trojicom mlađih od 18 godina.
Kad je došlo vreme da ekipa bude jača, kad smo skinuli psihološki pritisak, može da se desi da Lazar Pavlović odigra utkamicu u Nišu, kad je ekipa “nameštena”. Ne mislim da sam ja ili stručni štab uradio nešto spektakularno, već su to bile zdravorazumske odluke. Nije bilo ničega što se može nazvati naučnom fantastikom”, kaže Milošević.
Vremena za odmor nema.
„Nemam odmora. Trebalo je da bude 8. a biće 13. juna početak priprema. Imali smo prostora, a da imamo dovoljno vremena da se ekipa spremi. Bitno je da se odmore posle napora, a isti nas čekaju u julu. Najbitnija stvar je što smo sebi obezbedili malo više prostora za pripreme, jer se najbitnije stvari po klub dešavaju u julu i avgustu.”
Istakao je da će aktivno učestvovati u odabiru igrača koji će otići ili doći u klub, po engleskom sistemu tim-menadžera.
„Ko će da učestvuje ako ne ja? Neću se vraćati na ono što je bilo. Nemamo vremena. Reagujemo trenutno i ne znam kako je bilo pre, ali želim da kontrolišem apsolutno stručni deo sve, zato sam i doveden. Apsolutno sam za to da ne mešamo ingerencije, nego da svako radi svoj posao. Tako sam radio u Savezu. Vrlo prosto.”
Ostojić je najavio odlazak.
„Trebalo bi da bude u timu. Za mene je bilo veliko iznenađenje kad sam video da dodeljuju poklone, plakete organizuju mu se neki oproštaji. Zašto? Čak i da nije u Partizanu, verujem da može posle priprema još 20 odsto bolje. Zašto bi ostavio fudbal kad može još nekoloko godina. Glupost je da se oprosti, kad već može da igra.
Nisam Hitler. Moja će biti poslednja, a do toga će niz ljudi da proverava i kontroliše. Znate našu finansijsku situaciju. Većina igrača će biti ili iz naše lige ili ćemo pokušati da ih vratimo spolja.
Stranci – komplikovani, jer jedno je kad vidite video materijal, moramo da budemo obazrivi, da ne dovodimo da bismo dovodili, već da bude igrač za Partizan. Morate da znate kakav je čovek, ne samo profesionalac. Ozbiljni klubovi imaju na skeneru čak i krivu sliku pre nego što promisle da li igrački fudbalski zadovoljavaju kriterijum. Nemamo luksuz da promašimo mnogo igrače. Čeka nas težak posao.”
Očekuje se da mnogi napuste klub.
„Imamo 27 igrača. Videćemo. Nama je novac neophodan što pre. Moja sugestija dirketoru i predsedniku je da ne čekamo kasnije, nego da se prodaje – ako moraju da se desi da bude što pre. Pošto nam od toga dosta zavisi kupovina. Imamo dosta dobrih poonuda. Gledaćemo da što pre završimo posao kako bismo formirali tim koji će početi pripreme.”
Osvrnuo se i na Sejdubu Sumu, koji će se vratiti sa pozajmice u izraelskom Makabiju.
„Pričali smo. Imamo više igrača na pozajmici. Moraće svi da se jave na prozivku. Predastavljaju vrednost za ovaj klub. Nemam pravo da se odričem bilo koga. Da li će biti u poziciji da uradi nešto ili da ode, najviše zavisi od njega. I za ostale koji će krenuti na pripreme. Kad sam došao nisam imao favorite, nego sam gledao da stavim one koji će nam dati rezultat. Đole Ivanović prve dve nije bio ni u 18, posle je ušao, pa igrao malo bolje, da bi završio kao starter u finalu. A pre toga ga nisam gledao jednom ili dvaput u Spartaku. Nema, ništa protiv da bude Suma u 11, ali s obzirom na ono što je dosad prikazivao to će biti veoma teško”, rekao je trener Partizana i dodao:
„Najveći problem u ovoj ekipi je, što su neki igrači bili na jednom nivou u jednom klubu, a u Partizanu su postali drugačiji. Da ne bismo dolazili u tu situaciju, mora se voditi računa o više aspekata, Nije dovoljno da je samo igrački kvalitet za Partizan. Neoophodne su i druge osobine, ako hoćete da preživite u velikom klubu.”
Osvrnuo se na sliku u svetu fudbala, nameštanjima i ‘štelovanju rezultata’.
„Mnogim stvarima sam u potunosti nezadovoljan, Kad je u pitanju suđenje, kladionica, ima mnogo stvari koje mi se ne dopadaju, moram da se foskusiram na moj posao i da probam primerom da menjam stvari i pokažem kako treba, jer od nas treba da uče mladi ljudi.
I kad je vođenje ekipe i kad je ponašanje na i van terena. Da se ponašemo civilizovano, u skladu sa odgovornošću kakvu imamo u društvu. Da moje reči budu adekvatne u svakom momentu. Nemam problem da uđem u sukob, ali sam se trudim ova dva meseca da pokažem kako fudbal može da bude lep i normalan. Ima kod nas nekog bolesnog inata u fudbalu, proizilazi iz tog inata neka bolest, više nego želja za nadmetanjem.
Radim u UEFA, znam kako ona vodi borbu protiv nameštanja utakmica. Biće velikih lomova. Ne pričam samo o nama, već o svetu. Znam igrače koji igraju kladionicu, a to je krivično delo.”
Zadovoljan je karakteristikama koje pokazuje Musa Nđe, iako nije odigrao gotovo nijedan meč u prolećnoj polusezoni.
„Teško mogu u ovom trenutku da kažem. Na prvu loptu se vidi neverovatna brzina. Kad sam došao tek je počeo da trenira posle tri meseca pauze, Volim brzinu, jer moderni fudbal se na to svodi, ima početnu brzinu, korak, a dalje od toga nismo uspeli da vidimo. Nije delovao loše na treningu, uveo sam ga u Nišu, a posle utkamice je otišao u bolnicu, jer se uplašio šta mu je sa plućima. Planirao sam da ga ubacim, ali neki su se povređivali, pa nisam uspeo da ga vidim.”
Osvrnuo se i na pokušaj da postane predsednik Partizana.
„Sačuvaj Bože. Tad sam hteo. Bio mlad i lud. To vam je ono “ne pokušavajte kod kuće”. Najveći problem fudbala nisu ljudi iz fudbala, nego koji su došli u fudbal. Samo, niko me ne sluša.
Ne žalim ni za čim, jer sam sve snove ostvario. Sa 12 godina sam znao da ću igrati u Paritzanu, smjeli su mi se. Igrao sam u tri od pet najjačih liga, a jedino žalim što nisam igrao u Nemačkoj. Imam želju da za pet, šest, godina vodim neki od 15, 20 najvećih evropskih klubova. I sad mi se na to smeju. Ako to ne postignem onda ništa nisam uradio”, zaključio je Milošević.
Post a Comment