Beograđanini brzo postao lider tima.
 |
| FOTO: KK Partizan NIS |
Tokom dobrog dela prošle sezone njegovo ime često se spominjalo među navijačima Partizana. Njegov dolazak bio je u ujednom trenutku skoro sigurna stvar, a već u drugom bilo je jasno da će i on i crno-beli morati da čekaju neki pogodiniji trenutak. Na sreću svih strana, trenutak je došao i brže nego što su možda mnogi očekivali, pa je Rade Zagorac tokom leta potpisao ugovor sa Partizanom i gotovo istog trenutka postao ljubimac navijača bez odigranih minuta za klub iz Humske.
„Drago mi je što se konačno dogodila ta saradnja Partizana i mene. Posle nekog uslovno rečeno traženja sebe, mogu da kažem da sam se pronašao u Partizanu, dosta dobro prihvaćen od strane saigrača i celog kolektiva, posebno od navijača. Našao sam neku svoju ulogu u kojoj se dosta komforno osećam. Impresije su vrlo pozitivne i uživam u Beogradu i Partizanu”, zadovoljan je Zagorac.
Pre nego što je prvi put istrčao na parket Pionira praćen hukom Grobara, već je imao posebno mesto u srcu navijača, zahvalnih što je Zagorac često isticao da samo Partizan dolazi u obzir. U smanjenoj ulozi Novice Veličkovića koji sa statusom veterana treba da usmeri mladu ekipu, navijači su preko noći počeli da tokom utakmica svu energiju šalju Zagorcu kome nije strana komunikacija sa njima tokom meča jer ga dobra energija sa tribina definitivno hrani.
„Osećam uzajamnu energiju sa navijačima. Verovatno je tako zato što gajim ljubav prema timu od kada sam bio mlad i zato što sma dosta utakmica i ja proveo na tribini i mogu da se uživim u njihovu ulogu, a pogotovo u svoju. To je sve jako dobra stvar za sve nas i neizmerno mi je drago što imaju toliko poštovanja za mene i naravno ja imam veliko poštovanje za njih – istakao je Zagorac i osvrnuo se na menjanje Veličkovića. - Novica je oličenje svega što jedan lider treba da bude. On to vrlo nesebično deli sa svima nama. Sticajem okolnosti, pre nekoliko godina smo on i ja igrali zajedno u Megi i to je bio neki moj prvi kontakt sa seniorskom košarkom kada je on došao u Megu. Imam samo veliko poštovanje za njega što je tu i što se trudi da svako od nas bude bolji.”
Iako mlad igrač, Zagorac je odmah po dolasku postao lider isto tako mlade ekipe u kojoj su od starijih igrača samo Novica Veličković, Đorđe Gagić, Bondža Si i novopridošlica Aleks Renfro. Pritisak u takvoj situaciji deluje kao potpuno logična stvar, ali rođeni Beograđanin se na to i ne osvrće mnogo.
„To je individualna stvar u prirodi svakog čoveka”, naglašava Zagorac. „Ne volim da koristim reč pritisak jer mislim da pritisak u poslu kojim se mi bavimo ne treba da bude u negativnoj kontaciji jer svi mi imamo kvalitet, imamo ljude koji nas guraju i koji nam daju vetar u leđa, pogotovo igrajući u Partizanu, tako da ne mislim da je to preveliko opterećenje. Svaki igrač kada dolazi u Partizan mora da bude svestan tog nekog, da kažemo, tereta igranja u Partizanu i jurenja trofeja, jurenja pobeda. To su sve stvari sa kojima su igrači upoznati i pre nego što dođu i zaigraju za Partizan.”
Rade Zagorac je trebalo da bude član reprezentacije u novembarskom kvalifikacionom prozoru, ali je selektor Aleksandar Đorđević odlučio da ga izostavi iz tima pred Izrael posle iznenadnog krvarenja. Ovo je trebalo da bude drugi ulazak Zagorca u selekciju Orlova posle dve godine i zahvalnice selektoru radi odlaska u SAD na Letnju ligu pred početak kvalifikacionog olimpijskog turnira u Beogradu 2016. Ipak, tadašnji problemi su uspešno rešeni.
„Što se tiče reprezentacije, žao mi je što se tako završila moja, da tako nazovem, povratnička epizoda. Selektor i ja smo imali dosta razgovora od početka sezone na tu temu. Neke stvari koje su se dešavale u prošlosti su ostavljene iza nas, sve je dovedeno na nulu. Na treningu pred odlazak u Izrael se dogodilo krvarenje iz nosa i to je bilo dovoljan razlog da Sale povuče ručnu i odloži moj povratak za neku drugu priliku. Vrlo sam uzbuđen i vrlo ga optimistično iščekujem.”
Izvor: Srbijadanas.com
Post a Comment