Fudbaleri Partizana borave u Sloveniji na završnim pripremama pred početak nove sezone, a svoja očekivanja o narednoj takmičarskoj godini izneo je najiskusniji fudbaler crno-belih Zoran Tošić
 |
| FOTO: FK Partizan |
Popularni Bambi odgovara je na mnona interesantna pitanja o pojačanjima, narednoj sezoni, šta znači igrati u Partizanu...
Kako izgleda novi Partizan....
„Imamo novi stručni štab, ovo su prve pripreme s njima. Lično mislim da se dobro radi, ljudi u stručnom štabu su provereni stručnjaci. Trener je jedan od najvećih naših igrača možda i svih vremena, pomoćnik, drugi pomoćnik, Marko Stojanović, koji je ozbiljan stručnjak. Smatram da smo dobili pravi stručni štab, znaju šta rade i mislim da to sve ide putem kojim treba da ide. Videćemo u narednih nekoliko dana da li ćemo dobiti i pojačanja u igračkom kadru, s obzirom da je mnogo izmenjen tim. Očekujem da uz nekoliko pojačanja izgledamo dobro i optimista sam.”
Koje pozicije treba da se popune?
„Na tim ofanzivnim pozicijama, napadača, desetke i krila potrebno je još pojačati konkurencije. Što se tiče odbrane, doveli smo nekoliko igrača na tim pozicijama, na štoperima i na bekovskim pozicijama. Mislim da tu imamo sve što stručni štab zahteva. U ofanzivnom delu svaki dobar i kvalitetan igrač bi dobrodošao.”
Ambicije, šta bi ga zadovoljilo?
„Svaka sezona je dobra kada se završi trofejem. Imali smo težak period posle mojih prvih šest meseci i nakon grupne faze Lige Evrope. Posle toga smo imali težak period. Osvojili smo Kupove i treba da budemo ponosni i zadovoljni što smo ih osvajali. Sigurno da Partizan treba da osvoji trofej onaj glavni, titulu, ali kad već nismo uspeli to da uradimo, uspeli smo da uzmemo ovaj koji za koji nam se ukazala prilika. Tako da s te strane smo zadovoljni. Ali, moja lično želja, kao i svih igrača ovde, je da titulu vratimo na naš stadion. Evropa je isto jako bitna, zbog finansijskog stanja u klubu, da bi klub mogao da funkcioniše kako treba cele godine. Ulazak u grupnu fazu pomogao bi i klubu, kao i nama igračima. Na domaćoj sceni, titula je nešto što nas najviše zanima.”
Osećaj vezan za Ligu Evrope i kvalifikacije...
„Dobro je što smo povlašćeni u kvalifikacijama i što možemo da imamo malo lakše protivnike. Ali protivnik koji će nam najverovatnije biti rival u 2. kolu, Kilmarnok, veoma je ozbiljan tim. Sigurno da ima svoje kvalitete. Ali, ja sam optimista. Verujem da uz nekoliko novih igrača možemo da budemo mnogo ozbiljnija i bolja ekipa nego prošle godine.”
Nova pojačanja, Sadik, Vujačić...
„Sadik je s nama nekoliko dana. Samim tim što je igrač Rome znači da poseduje kvalitet. Videćemo u narednom periodu. Vujačić me prijatno iznenadio, mislim da ima dosta kvaliteta i da će nam dosta pomoći. Pešukić je još mlad, nisam ni znao da ima 21 godinu kad je došao. Budućnost je pred njim. Rajka znam odranije još iz prvog mandata, Dingu znam iz Rusije, mlad je i talentovan. Imao je problem što nije igrao u poslednje vreme i treba mu vremena da se adaptira.”
Komentari kakva su vam to pojačanja i poređenje s prelaznim rokom 2007. godine, kad su došli Moreira, Žuka i Dijara, on, Đorđe Lazić...
„Mi smo, da se ne izrazim pogrešno, "osuđeni" da dovodimo igrače iz naše lige i s ovih prostora, iz Crne Gore, Bosne... Ima i u našoj ligi kvalitetnih igrača. Ja sam došao iz malog kluba, pa sam iskoristio šansu koja mi se pružila i napravio lepu karijeru. Bez obzira što je došlo nekoliko, takozvanih "anonimnih" igrača, ne znači da će to sve loše da se završi. Dajmo im šansu pa da vidimo kako će da bude. Ono finalno tek treba da dođe, da dođe neki još kvalitetan ofanzivni igrač. Izvesno je da je Rikardo na izlaznim vratima, on trenira, ne igra utakmice, tako da nam je potreban taj neki igrač koji će ponovo da postigne 20, 25 golova i koji će da vodi napad sa sobom. Videćemo na prvim utakmicama i na početku sezone ko će se izboriti, ali ako želimo da uđemo u grupnu fazu Lige Evrope moramo još da se pojačamo.”
Kako novajlije gledaju u njega?
„Momci su tek sad došli i imam odličnu saradnju sa svima. S Dingom se znam iz Rusije, dobijao je šansu za Ural protiv CSKA kad smo igrali. Sećam ga se iz tog perioda. S Rajkom se znam ceo život, igrali smo zajedno za mladu reprezentaciju. Momci iz Crne Gore su za svaku pohvalu, imam odličan odnos sa svima. Da li mene vide kao lidera, ne znam i ne razmišljam o tome. Svestan sam da treba da budem jedan od lidera i daću sve od sebe da tako bude. U prethodnom periodu sam imao nekoliko povreda, koje su me izbacivale iz ritma na nekoliko dana i nisu mi dozvoljavale da uhvatim kontinuitet i budem na svom nivou na dužem periodu. O tome sam pričao sa stručnim štabom i kondicionim trenerom. Ovaj put ne smemo da napravimo tu grešku i da nađemo balans, da bih uspeo da budem što bolji i da ne dozvolim da ispadnem nedelju, dve, tri... A kada izgubiš toliki period, plus period povratka, dok uđeš u formu, prođe pola polusezone.”
Šta je bio problem, dobar ritam, asistencije, golovi, pa povreda?
„Iskreno, nikad do dolaska u Partizan nisam imao toliko problema. Imao sam dve ozbiljnije povrede, koje sam sanirao tokom zimskih i letnjih pauza i nisam toliko izostajao van terena. Mislim da je prvih šest meseci u Partizanu bilo dosta dobro. Izuzev te povrede lista koja me izbacila da ne igram derbi i Dinamo Kijev. To su neke stvari gde se nisam štedeo. Poznajem svoje telo, ali znam kakav sam borac i kad sam na terenu ne mogu da se doziram. Uvek želim da izvučem maksimum maksimuma. Nekad sam i preterivao i to dovede do toga da već imam 32 godine i ne mogu da radim neke stvari koje sam mogao s 22. Mislim da sam sad konačno do kraja upoznao svoje telo i jasno mi je da ne mogu da igram svaku utakmicu. Mora da se nađe balans i da shvatim da ne mogu da igram na svaka tri dana kao nekad. Sedam godina sam igrao sreda-subota-sreda-subota i tako u nedogled. Jednostavno, dođeš u godine gde treba da prepoznaš da li to tvoje telo može da izdrži. Kad god me neko pita jesam li dobro, i kad nisam bio, govorio sam da sam spreman i onda op... Ode list... Ispadneš na tri nedelje, pa dok se vratiš, uđeš na jednoj utakmici 15 minuta, na sledećoj 20, prođe mesec i po dana i pola polusezone. Tako da, to ne sme da mi se dešava. Prošlo leto sam imao nezgodu, kada sam povredio koleno u Surdulici. Izgubio sam tri meseca, a potom je tadašnji stručni štab procenio da nisam potreban i da ne može da se osloni na mene. Dobijao sam šansu na kašičicu i jednostavno nisam ni mogao da pokažem koliko vredim. Dolaskom novog stručnog štaba, poslednjih desetak utakmica mislim da sam bio jako koristan za ekipu i da sam doprineo plasmanu u Ligu Evrope i što smo osvojili Kup. To mi daje želju da budem što bolji.”
Povreda ili umor, zbog čega je propustio trening?
„To je upravo ono što sam govorio. Moram da se doziram. Najviše bih voleo da imam tri treninga svaki dan i da ih odradim, ali jednostavno, imamo utakmice, moram da razmišljam i zato pravim plan s kondicionim trenerima kada ću da spustim gas, da bi bio dobar za utakmicu. Tako ćemo u narednom periodu imati dobru komunikaciju i drago mi je što ljudi to razumeju i prepoznaju. Svi imamo zajednički interes da budem što duže na terenu. Sad, da li će to biti pet, deset, 20 ili 30 utakmica, ne znam. Ali, hajde da izvučemo maksimum. Da ne preteramo, već da napravimo plan i svi zajedno da pomognemo Partizanu.”
Dve sezone je tu, prva sezona najuspešnija, druga je sam objasnio kakva je. Da li je ispunio misiju?
„Pričao sam sa saigračima i prijateljima mnogo puta i mogu da kažem da mi je prvih šest meseci po povratku u Partizan bilo fenomenalno. Bio sam fasciniran i nisam očekivao da će mi biti tako lepo. Igrali smo Evropu, stadin pun, sve je bilo kako treba. Bili smo u borbi za titulu, dobra ekipa, dobri igrači, sve je bilo dosta dobro. Došao sam kući posle deset godina, i familija i prijatelji i Beograd, i baš sam se osećao lepo. I onda, došao je taj Plzen, gde smo ispali, izgubili borbu za titulu, pa povreda koja me izbacila i operacija kolena. Do pre nekoliko meseci nisam bio na svom nivou. Sad je glavni cilj da osvojim titulu s Partizanom i učiniću sve da se do desi. Imam još godinu dana ugovora, da li ću to uspeti sad, videćemo, ali imam jako veliku želju i motivisan sam.”
Da li je imao neke ponude?
„Zasad nisam imao konkretne. Dosta ima nekih razgovora, poziva, koje uvek preusmerim na svog agenta. Zasad sam tu, imam još godinu dana ugovora.”
Dosta pohvalno priča o Miloševiću, da opiše saradnju?
„Savu poznajem, igrali smo i za reprezentaciju, igrao sam tu utakmicu kada se on opraštao. Godinama je bio u FSS kada sam bio reprezentativac i on vrlo dobro zna šta od mene može da očekuje. To mi je stavio do znanja od prvog dana. Razgovarao je sa mnom, trudio sam se i u narednom periodu ću se truditi da pomognem svima nama. Jedna od glavnih stvari kod svakog trenera je komunikacija sa igračima. Svi ovde smo na istom zadatku, da Partizan bude što bolji i da osvaja trofeje. Svako od nas ovde želi da pomogne klubu i da da nešto dobro. U jednom periodu nisam imao ni prilike da bilo šta doprinesem. Tako da, drago mi je što sad sarađujem s ovim ljudima i što veruju u mene. Samim tim što veruju u mene, daću još više od maksimuma. Nadam se da će sve da bude u redu.”
Da li je imao poverenje prošlog stručnog štaba...
„Znate kako, svestan sam da kad je neko povređen i kad ima tešku operaciju da ne možete da računate na njega. Da ne možete da mu poverite glavnu ulogu u timu i da igra od početka. Poučen sam svojim iskustvom u 15 godina karijere i slažem se da mogu mnogo bolje. Ali, hajde da sednemo i razgovaramo kako da ja budem bolji. Mislim da u današnjem fudbalu, pogotovo u Partizanu, nikoga ne možemo da se odreknemo tako lako. Ne možemo da dovodimo milion igrača i da promašujemo pojačanja. Nije mi bilo jasno zašto me nije bilo ni u kakvim planovima, zašto me niko nije pitao: "Šta nije u redu s tobom? Jesi li zaboravio da igraš fudbal? Nisi. Hajde da sednemo i da vidimo šta to bolje treba da uradiš". Ili da mi kaže da nešto ne radim dobro na treningu, pa da to popravim, ili da nešto na utakmici ne radim dobro, pa da vidimo i to da popravim. Razumem, ljudi su procenili da je neko u tom trenutku spremniji. Ali, mislim da sam mogao mnogo da doprinesem i u tom periodu kad nisam dobijao šansu. To je prošlo i gledamo samo napred.”
Da li misliš da Partizanu u polju nedostaje harizmatična ličnost, neka vrsta lidera, neko ko je predvodnik na terenu?
„U ekipi imaš lidere na svoj način. Neko je lider igrački, neko po karakteru, neko na drugi način. Imamo dosta tih lidera, ali nam fali neki majstor kao što je Rikardo dao 25 golova, kao što je Leonardo dao 25 golova. Više nam fali takav, igrački lider, nego karakterni. Da me ne shvate pogrešno saigrači, svakog cenim ko je u Partizanu i svi poseduju kvalitet, ali ako nam ode Rikardo treba nam neko ko daje 20, 25 golova. To je u našem klubu uvek tako bilo i biće ubuduće. Jedan od lidera, kad je na terenu, je Lola Smiljanić. Bez obzira što ne igra puno, on je rođeni lider. Bio je kapiten Partizana s 18 godina, zna šta je klub i šta znači nositi naš dres. Stojke, Lola i ja smo ovde najstariji i treba da povučemo najviše i vratimo Partizan tamo gde treba da bude.”
Ožegović?
„Prva sezona mu je bila dosta dobra. Nije bio ni Leonardo ni Đurđević, ali je dao 13, 14, 15, golova. Imao je sitne povrede i to ga je omelo. Sigurno da svaki napadač teži ka golovima. Imao je dosta korektnu sezonu prvu. Posle je otišao na pozajmicu. Dovedeni su Nikolić i Rikardo, verovatno mu je palo samopouzadnje zbog toga. Drago mi je što smo ponovo zajedno u ekipi, nadam se da ćemo minimum kao te godine biti efikasni, a potrudićemo se i bolje.”
Nedostaje li Saša Ilić?
„Iskreno da. Svi smo se pribojavali kako će biti kad završi karijeru, ali fali i van terena i na terenu. Možda u narednom periodu ga vidimo na nekoj funkciji, pa će s te strane da nam pruža podršku. Redovno se čujemo, uvek se raspituje kako je, šta je. Govori zategni to tamo, mora da se prođe dalje.”
Ekipa u grču kod kuće, podela navijača?
„Najbolje bi bilo da su svi zajedno i da je pun jug. Ali, nije na nama da razmišljamo o tome. Neka vide oni koji su za to odgovorni. Mi za vreme utakmice osećamo podršku, ali se koncentrišemo samo na teren. Kad bi bio pun jug i kad bi svi bili zajedno, bila bi to ozbiljna podrška. Ali, kada počne utakmica, fokusirani smo samo na teren.”
Kilmarnok, da li je najteži rival?
„Mogli smo malo lakšeg rivala da dobijemo. Ali, ako želimo u Ligu Evrope, to je taj put. Nama kao Partizanu, uvek smo igrali dobro s ostvskim ekipama. Nisu nam ležali iz Sovjetskog saveza, s njima je bilo teško. Ali kako se sećam, uvek smo bili uspešni s ostrvskim ekipama. Dobro, bio je Šamrok, to je jedna mrlja.”
Milošević i Ferguson?
„Rano je za poređenje, ja kad sam došao u Junajted Ferguson je uvek bio na raspolaganju. Iako sam bio 25. igrač, on je uvek obavljao razgovore sa mnom. Pričao mi je recimo, da za dve, tri nedelje planira da me stavi da igram na jednoj utakmici i da imam vremena da se do tad spremim. Pa kaže, treba to da popraviš, ovo valja, ovo ne valja. Ako bih tako gledao, onda je sličnost između Save i njega ta što imaju sjajnu komunikaciju sa igračima.”
Izvor: Informer.rs
Post a Comment