Danas protiv Slobode kapiten kluba iz Humske zauzeće drugu poziciju na večnoj listi: Nisam mogao ni da zamislim da će odigrati toliko utakmica.
 |
| FOTO: KK Partizan NIS |
Prijatno i mirno jutro na Zlatiboru, dan posle užarenog gostovanja u Novom Pazaru, bilo je prava prilika za priču sa Novicom Veličkovićem. Nije glavni povod pobeda Partizana i njegova igra bez greške (16, 7-7 iz igre, 7 sk.) u Pendiku, već podatak da je kapiten odigrao 444. utakmicu u crno-belom dresu. Po broju nastupa izjednačio se sa sadašnjim tim-menadžerom Dušanom Kecmanom, koji već danas u Užicu može da mu prepusti drugu poziciju. Ako Novica večeras protiv Slobode (19.00) zakorači na teren i upiše još jednu recku, ispred njega će ostati samo Petar Božić sa 471 utakmicom.
„Lepa brojka, nešto što ostaje zapisano i meni lično znači”, pričao je za Novosti Veličković, dok je sa strane dobacivao Kecman: „Bravo, bravo”. - „Prevrtiš film, od 18. godine kad sam debitovao, mnogo sam utakmica odigrao u tom prvom mandatu, pa evo i sad... Kad pogledaš unazad, ogromna brojka. Nisam mogao ni da zamislim da će odigrati toliko. Kad sam odlazio prvi put, nisam zamišljao da ću da se vratim sa 28-29 godina u Srbiju uopšte.”
Prošle godine je obeležio jubilaj kada je 400. put zaigrao u crno-belom. Tada su ga navijači počastili pesmom, u kojoj odzvanjaju reči: „To je onaj dečko što grize kad parket 'Pionira' je vreo, to je onaj dečko što je kido kad niko nije smeo”... Stihovi opisuju Novicu kroz celu karijeru, ali samo on dobro pamti kako je izgledao na samom početku:
„Bio sam strašan tremaroš. Kad pomislim na izlazak na teren pred sedam hiljada ljudi... Baš sam skoro pričao, tada mi je u glavi bilo da se borim da ne primim koš, ništa dalje od toga nisam razmišljao. Samo da probam da izborim koji minut više. Posle su mi najgore bile te kamere, pred kojim treba da pričaš. Strah da se ne napravi neki lapsus, ali dobro... To se s vremenom prebrodilo.”
Za Veličkovića je ogromna čast što gleda u leđa samo Petru Božiću i ne bi mu ništa manje bilo drago i da takav raspored ostane zauvek.
„Ne jurim Božića, ali lepo mi je kad čujem. Pera je neko ko mi je bio kapiten i neko ko je nama svima bio stariji brat. I kad je išlo sve dobro, znao je da nas savetuje da ne letimo. I kad je bilo loše, on nam je u tim momentima bio glas razuma. Za mene je on poseban i drago mi je što je na prvoj poziciji.”
Do poravnanja sa Kecmanom došao je na prvom istorijskom gostovanju seniora Partizana u Novom Pazaru, koje ga je izuzetno motivisalo jer je hala bila popunjena do poslednjeg mesta.
- Pamtim mnoga gostovanja jer sam sa mladim timom igrao Prvu srpsku i Prvu B ligu, gde su rivali stvarno imali vruće domaće terene. Ali jednom sam baš propustio meč u Novom Pazaru, jer sam imao obaveze u prvom timu, mislim da smo se tad borili za ulazak u Prvu B ligu. Lepo je da je hala puna, da ti momci imaju podršku i pravi domaći teren. Mislim da nam to nedostaje. Kad odeš negde da igraš, da se ne osećaš kao u pozorištu, nego da vidiš da te dve-tri hiljade ljudi žive za to da nas pobede.”
Na pitanje koji meč na gostujućem terenu po Srbiji je bio najteži, teško mu je bilo da se odluči za jedan odgovor.
„Na samim tim počecima žestoko je baš bilo u Kraljevu i Leskovacu. U Čačku je teško igrati, takođe. Ali meni je mnogo drago što su ljudi željni da vide Partizan, bude lep ambijent i stvarno uživaš na terenu”, završio je Veličković, za koga i bez reči može da se zaključi da mu motivacije nikad nije manjkalo.
Danas, u petom kolu Superlige, Trinkijerijevi momci imaju priliku da nastave pobednički niz. Rival je ekipa Slobode, koja ima samo jednu pobedu i tri poraza, a meč se igra u Užicu od 19.00. To je drugo gostovanje od pet uzastopnih u rasporedu kluba iz Humske, koji sa 4-0 drži vodeću poziciju u grupi B.
„Bitno je da svaku utakmicu igramo koncentrisano. Pre svega zbog povreda, potpuno je nebitno da li je to Tamiš, Sloboda ili Budućnost. Samo ako uvek igraš maksimalno, svi će da te poštuju.”
Izvor: Novosti.rs
Post a Comment