„Fudbaler Partizana svestan je koliko je tanka linija između sjaja i očaja. Potreban mi je samo kontinuitet da pokažem zašto sam doveden u ovaj klub”, rekao je Ivanović.
Vrata finalne predstave Kupa Srbije otvorio je kapiten Saša Ilić golom u 90. minutu meča sa Čukaričkim, ali sve pre i posle tog momenta „režirao” je Đorđe Ivanović. Ofanzivni vezista na „privremenom radu” u najisturenijem delu tima je u najvažnijem meču ovog dela sezone za crno-bele uradio apsolutno sve što je potrebno da bi njegov tim do poslednjeg minuta ostao u igri za prelaz, a stavljanje „jagode na šlag” je prepustio najiskusnijem fudbaleru na terenu.
Borbenost na granici maksimuma, racionalnost u igri, pravovremeno upošljavanje saigrača - jednom rečju moćno. Baš tako je u sredu uveče na terenu delovala najskuplja zimska akvizicija crno-belih.
„Mnogo je ljudi poslednjih dana upotrebilo baš tu reč - moćno. Na taj način su komentarisali moju partiju protiv Čukaričkog, a ja se iskreno uvek osećam moćno na terenu. Verujem u sopstvene mogućnosti i znam da mi je potreban samo kontinuitet da bih pokazao zašto sam doveden u Partizan”, puca od samopouzdanja Ivanović.
Dominacija u duel igri, konkretnost pred protivničkim golom, uz odličnu tehniku, elementi su koji su svima koji su gledali revanš polufinala Kupa zapali za oko. Pohvale stižu sa svih strana, a Ivanoviću je jedna posebno draga.
„Kad mi otac kaže da sam odigrao dobro, onda je to to. A sada me je pohvalio. Volim da čujem svačije mišljenje, bilo ono pozitivno ili negativno, međutim, vodim se onom maksimom da nije bitno šta se kaže, već ko kaže. Znam ja vrlo dobro da u Srbiji uvek bolje prolaze negativni komentari i kritike nego pohvale.”
Upravo su negativni komentari bili ti koji su do pre 20 dana bili mnogo češći od razumevanja za činjenicu da je Ivanović pre samo nekoliko meseci stigao u potpuno novu životnu i profesionalnu dimenziju.
„Rekao sam zimus da sam se posle prvog treninga zapitao šta ja ovde radim i razmišljao da se vratim kući. Nije to trajalo samo trening ili dva, već sigurno ceo mesec. Svako ko je prošao sve ovo što sam i ja vrlo dobro zna da nije lako odmah se adaptirati na veliki klub.”
Dodatno opterećenje za novo lice u taboru crno-belih predstavljala je cifra od 400.000 evra, koliko je Partizan platio Spartaku na ime obeštećenja.
„Ne mogu baš da kažem da me je bilo sramota što je toliko para izdvojeno za mene, ali je svakako predstavljalo opterećenje. Bio sam na korak do toga da mi se nalepi etiketa promašaja, a ja sam sve vreme znao da ću napredovati čim dobijem priliku da odigram nekoliko utakmica u kontinuitetu. Pritom ne bi trebalo zaboraviti ni to da je moja prirodna pozicija prednji vezni, a da sam u Partizanu sve utakmice igrao na mestu špica.”
Prethodnih nekoliko utakmica je pokazalo da bi Ivanović u novoj sezoni mogao da bude jedan od oslonaca tima.
„Imam neki osećaj da će sada sve ići samo bolje i bolje. Došao sam do nekog nivoa, odigrao nekoliko dobrih utakmica. Znam da to još nije ništa, ali sam uveren da će mi samopouzdanje stalno ići ka gore”, optimistički je zaključio Ivanović.
Golovi, asistencije, dobra ili loša igra, sasvim je svejedno. Ivanović priznaje da po odlasku sa stadiona više ne obraća pažnju na partiju koju je pružio.
„Nikad ne gledam sebe na snimcima, bilo da sam najbolji na terenu ili najgori. Jednostavno, ne volim to i tu praksu nisam promenio ni u Partizanu.”
Izvor: Novosti.rs
 |
| FOTO: FK Partizan |
Vrata finalne predstave Kupa Srbije otvorio je kapiten Saša Ilić golom u 90. minutu meča sa Čukaričkim, ali sve pre i posle tog momenta „režirao” je Đorđe Ivanović. Ofanzivni vezista na „privremenom radu” u najisturenijem delu tima je u najvažnijem meču ovog dela sezone za crno-bele uradio apsolutno sve što je potrebno da bi njegov tim do poslednjeg minuta ostao u igri za prelaz, a stavljanje „jagode na šlag” je prepustio najiskusnijem fudbaleru na terenu.
Borbenost na granici maksimuma, racionalnost u igri, pravovremeno upošljavanje saigrača - jednom rečju moćno. Baš tako je u sredu uveče na terenu delovala najskuplja zimska akvizicija crno-belih.
„Mnogo je ljudi poslednjih dana upotrebilo baš tu reč - moćno. Na taj način su komentarisali moju partiju protiv Čukaričkog, a ja se iskreno uvek osećam moćno na terenu. Verujem u sopstvene mogućnosti i znam da mi je potreban samo kontinuitet da bih pokazao zašto sam doveden u Partizan”, puca od samopouzdanja Ivanović.
Dominacija u duel igri, konkretnost pred protivničkim golom, uz odličnu tehniku, elementi su koji su svima koji su gledali revanš polufinala Kupa zapali za oko. Pohvale stižu sa svih strana, a Ivanoviću je jedna posebno draga.
„Kad mi otac kaže da sam odigrao dobro, onda je to to. A sada me je pohvalio. Volim da čujem svačije mišljenje, bilo ono pozitivno ili negativno, međutim, vodim se onom maksimom da nije bitno šta se kaže, već ko kaže. Znam ja vrlo dobro da u Srbiji uvek bolje prolaze negativni komentari i kritike nego pohvale.”
Upravo su negativni komentari bili ti koji su do pre 20 dana bili mnogo češći od razumevanja za činjenicu da je Ivanović pre samo nekoliko meseci stigao u potpuno novu životnu i profesionalnu dimenziju.
„Rekao sam zimus da sam se posle prvog treninga zapitao šta ja ovde radim i razmišljao da se vratim kući. Nije to trajalo samo trening ili dva, već sigurno ceo mesec. Svako ko je prošao sve ovo što sam i ja vrlo dobro zna da nije lako odmah se adaptirati na veliki klub.”
Dodatno opterećenje za novo lice u taboru crno-belih predstavljala je cifra od 400.000 evra, koliko je Partizan platio Spartaku na ime obeštećenja.
„Ne mogu baš da kažem da me je bilo sramota što je toliko para izdvojeno za mene, ali je svakako predstavljalo opterećenje. Bio sam na korak do toga da mi se nalepi etiketa promašaja, a ja sam sve vreme znao da ću napredovati čim dobijem priliku da odigram nekoliko utakmica u kontinuitetu. Pritom ne bi trebalo zaboraviti ni to da je moja prirodna pozicija prednji vezni, a da sam u Partizanu sve utakmice igrao na mestu špica.”
Prethodnih nekoliko utakmica je pokazalo da bi Ivanović u novoj sezoni mogao da bude jedan od oslonaca tima.
„Imam neki osećaj da će sada sve ići samo bolje i bolje. Došao sam do nekog nivoa, odigrao nekoliko dobrih utakmica. Znam da to još nije ništa, ali sam uveren da će mi samopouzdanje stalno ići ka gore”, optimistički je zaključio Ivanović.
Golovi, asistencije, dobra ili loša igra, sasvim je svejedno. Ivanović priznaje da po odlasku sa stadiona više ne obraća pažnju na partiju koju je pružio.
„Nikad ne gledam sebe na snimcima, bilo da sam najbolji na terenu ili najgori. Jednostavno, ne volim to i tu praksu nisam promenio ni u Partizanu.”
Izvor: Novosti.rs
Post a Comment