„Do pre godinu dana su išle svakakve priče, ali moraš da budeš uvek jak. Izdržao sam sve to i sada niko ništa ne može da mi kaže”, poručuje Đorđe.
 |
| FOTO: FK Partizan |
Mesec dana iščekivanja, nervoze, tenzije, odbijanje svake druge opcije koja nije Partizan i na kraju brzinsko izvlačenje iz motela, odlazak u Beograd i potpisivanje za sada najvažnijeg ugovora u životu. Tako je iz perspektive Đorđa Ivanovića izgledala saga koja je, ipak, završena hepiendom i dolaskom u klub koji mu pruža značajnu priliku da napravi veliku karijeru.
„Počelo je negde 20. decembra, po završetku jeseni, kada me je pozvao direktor Ivica Iliev. Bilo je raznih varijanti, ali mi je od starta bilo najrealnije da dođem u Partizan. O novcu nisam ni razmišljao, gde bih imao, šta bih imao. Prvi put u životu se nisam dvoumio oko nečega, znao sam da je to to. Nisu mi cifre zavrtele glavu, jer koliko god para da imaš tri puta dnevno možeš da jedeš. Razmišljam i šta ću reći deci jednog dana ako nisam igrao za Partizan”, uz osmeh počinje priču Ivanović.
Nedostajalo je samo nekoliko sati da cela priča padne u vodu.
„Imali smo dogovor sa Spartakom ako Partizan bude poslao adekvatnu ponudu. Da sam otišao na pripreme u Antaliju teško bi se cela priča realizovala. Ušao sam u autobus sa ekipom, krenuo, stali smo na ručak u motel i usledio je poziv. Baš je bilo kao filmska priča i odmah posle toga sam krenuo za Beograd.”
Minule jeseni Ivanović je proglašen za najboljeg fudbalera Superlige, a ne tako davno morao je da se bori sa svakakvim komentarima i pričama.
„Imam samopouzdanje, jer ja i kad sam igrao u četvrtoj ligi znao sam da ću doći dovde. Bilo je do pre godinu dana priča da sam "drvo", "panj" da od mene nikad neće biti ništa i zato moraš da budeš jak u glavi. Ne kažem da se ne obazirem, bilo mi je tada jako teško, ali izdržao sam sve te priče. Izašao sam još jači iz toga, sada više niko ništa ne može da kaže. Da je neko drugi birao, a ne kapiteni i treneri možda bi rekli da me neko "gura".”
Adaptacija na svlačionicu crno-belih je bila ekspresna, ali teren je, ipak, sasvim druga priča.
„Ovo je neka sasvim druga dimenzija, mnogo brže se igra, biće mi potrebno vreme da se naviknem. Navići ću se ja, nije mi toliko teško da se pronađem na poziciji u timu, koliko ta brzina. Iskreno, kada sam odradio prvi trening pomislio sam: Jao šta je ovo, majko moja, ajde ti kući. Isto tako posle tog prvog treninga sam video da ću ovde sigurno da napredujem.”
Partizan je tokom leta dobio najskuplju akviziciju u istoriji, a Ivanović se sa 400.000 evra uplaćenih Spartaku na ime obeštećenja smestio na peto mesto.
„Drago mi je ako sam peti najviše plaćeni igrač Partizana, ali to mi neće biti teret. Borim se za sebe tako što se borim za Partizan. Ne razmišljam uopšte o tome da ću razočarati ljude koji su imali poverenje u mene. Nije samo bitno na terenu kako se snađeš, moraš da živiš za fudbal. Očekujem od sebe da dam najbolje, spreman sam za to, u ovome sam sto odsto”, završio je Ivanović.
Izvor: Novosti.rs
Post a Comment