Iskusni ofanzivac o prvoj polusezoni u srpskom fudbalu posle osam godina, CSKA, Mančesteru,reprezentaciji: Društvo u mom Partizanu je sjajno, nadam se da će biti još povratnika.
 |
| FOTO: FK Partizan |
Kada se u avgustu pojavila informacija da bi Zoran Tošić posle osam godina mogao da se vrati u Partizan, malo je bilo onih koji su takve najave uzimali za ozbiljno. Sedam odličnih sezona u CSKA i činjenica da se nalazi u najboljim fudbalskim godinama zamagljivali su vidike i najvećim optimistima među pristalicama crno-belih.
Popularni Bambi se opredelio za put kojim se ređe ide i, po sopstvenom priznanju, posle polugodišnje epizode u redovima srpskog šampiona nema ni najmanju dilemu oko toga da li je prelomio na pravi način.
„Nisam se pokajao nijedne sekunde. Bio sam svestan svega i da liga kod nas nije na nivou kao u Rusiji. Obožavam da igram fudbal za ovaj klub, odigraću svaku utakmicu maksimalno gde god da me pošalju, iako stoji da sam očekivao bolje terene i veći odziv publike. To je nešto na šta možemo da utičemo i što bi trebalo da popravimo.”
Atmosfera je jedan od ključnih faktora u pravljenju rezultata, a iskusni vezista smatra da je upravo to jedan od najvećih pluseva.
„Društvo u Partizanu je fenomenalno, velika smo podrška jedni drugima, kako na terenu, tako i van njega. Mnogo mi znači to što delim svlačionicu sa igračima koje poznajem dugi niz godina. Nadam se da će nas biti još vrlo brzo. Ne bih da ih spominjem sad, znaju oni koji su, lako će se prepoznati.”
Sedam fenomenalnih godina provedenih u redovima CSKA nešto su što je nezaobilazna tema u svakom razgovoru sa Tošićem. Jedna od prvih asocijacija na „armejce” je sjajan život u ruskoj prestonici.
„Od samog početka sam imao fenomenalan prijem od strane prijatelja koji su me toplo dočekali. Tu su bili Krasić i Rahimić, upoznali su me sa gradom i klubom. Bio je tu jedan restoran „Botik Petra” koji je bio naša baza, kasnije su došli Teodosić i Marko Lomić. Tako reći bila je to mala Srbija usred Moskve. Osećao sam se kao kod kuće, stalno smo jeli naše specijalitete tako da ni sa te strane nisam bio „zakinut”.
„Od samog početka sam imao fenomenalan prijem od strane prijatelja koji su me toplo dočekali. Tu su bili Krasić i Rahimić, upoznali su me sa gradom i klubom. Bio je tu jedan restoran „Botik Petra” koji je bio naša baza, kasnije su došli Teodosić i Marko Lomić. Tako reći bila je to mala Srbija usred Moskve. Osećao sam se kao kod kuće, stalno smo jeli naše specijalitete tako da ni sa te strane nisam bio „zakinut”.
Prva inostrana epizoda, ona o kojoj sanja svako ko se bavi fudbalom, ostala je upečatljivija sa aspekta terena. Ne toliko zbog traga koji je Tošić ostavio na „Old Trafordu”, koliko zbog „sazvežđa” u kojem se nalazio.
„Imao sam tada odličnu sezonu u Partizanu, pojavila se varijanta da pređem u Mančester junajted i logično prihvatio sam je oberučke. Tada su oni bili nešto što su danas Barselona ili PSŽ. Bila je to fenomenalna škola za mene, uz rad sa takvim zvezdama kao što su Ronaldo, Nani i Gigs sam mnogo napredovao. Bio sam mlad i neiskusan, žao mi je što nisam posle Kelna pokušao da se probijem u Mančesteru. Danas slabo održavam kontakte sa saigračima iz Junajteda. Kako vreme prolazi udaljavamo se, okrećemo se porodicama. Bio sam dosta u kontaktu sa Nanijem, sa Nemanjom Vidićem sam na vezi.”
Predstojeći Mondijal u Rusiji predstavljaće veliki izazov za Partizanovog vezistu. Borba za mesto među putnicima će biti žestoka, a za Tošića i dodatno interesantno, jer je u zemlji domaćina proveo najlepše godine u karijeri.
„Radujem se SP u zemlji u kojoj sam proveo mnogo lepih godina. Brazil mi je kao i mnogima prilikom žreba odmah upao u oči, pa sam bio nezadovoljan. Ipak, Švajcarska i Kostarika su sasvim korektni rivali, nisu iz kategorije za koje se kaže da nemaš šanse. Možemo da igramo sa njima i prođemo grupu.”
Nema Tošić jasan plan kada bi mogao da okači kopačke o klin, ali neke ideje koje su bile planirane za period po završetku karijere su već počele da se ostvaruju.
„Nedavno sam postao predsednik Radničkog iz Zrenjanina, člana Srpske lige Vojvodina. Brat i tri prijatelja sada najviše vode računa o klubu, mladi su momci, puni želje. Imamo sve od akademije do prvog tima. Idemo korak po korak, pa ćemo videti.”
Izvor: Novosti.rs
Post a Comment