„Interesuje me dosta toga oko fudbala, trenerski poziv. Ali ne da budem trener golmana, nego da budem prvi trener. To je život na koji sam navikao”, kaže Vladimir Stojković.
 |
| FOTO: MN Press |
Čekao se dolazak Đorđa Ivanovića, dugo se lomilo oko toga da li će Everton Luiz ove zime napustiti Partizan, ali za veliku većinu pristalica Partizana jedina prava vest na zimskoj fudbalskoj pijaci bila je vezana za ime Vladimira Stojkovića. Kada je obelodanjeno da se obavezao na četvorogodišnju vernost srpskom šampionu, temelj je udaren, svi dalji potezi su delovali jednostavnije i manje važni.
„Bilo je varijanti za odlazak, ali nekako se namestilo da sam od početka i ja potajno želeo da ostanem i fudbalski,ali i iz ostalih razloga. A uz to ide i Mundijal, potrebno je ući iz pozitivne priče, da budem pun samopouzdanja za ono što nas čeka”, objašnjava Stojković po dolasku na Kipar.
Posle tri i po godine u prvom mandatu Stojković bi po slovu ugovora u drugoj „misiji” mogao i duže da potraje, možda i završi karijeru u Partizanu.
Ne beži Vladimir Stojković od činjenice da u predstojećem dvomeču šesnaestine finala Lige Evrope uloga favorita pripada češkom timu:
„Favorit je Plzenj, ko god da je došao. Svi su oni ispred nas, ali bi trebalo razmišljati pozitivno. Jedino tako se postaje neko i nešto. Pokojnik ti ne gine, to si uvek, razmišljaj samo da ćeš biti pukovnik. Ja bih platio da se takmičim sa najboljima, a ne da se plašim takvih. Samo tako možeš da rasteš.”
„Kad sam se letos vratio, bilo je razmišljanja kako ću, promenilo se verovatno dosta toga. Ipak, isto je kao 2010, to druženje u „Zemunelu”, sjajna atmosfera. Sačekao me i Saša Ilić ponovo”, smeje se Stojković i zastaje da ne bi morao da „proziva” kapitena.
Sada kada je na pola četvrte decenije Stojković, što je i logično, sve glasnije razmišlja o onome što sledi po završetku karijere.
„Ostaću vezan za Partizan sigurno, sad videćemo kako. Interesuje me dosta toga oko fudbala, trenerski poziv. Ali ne da budem trener golmana, nego da budem prvi trener. To je život na koji sam navikao, život bez pritiska me nikad nije privlačio. Volim izazove, da se nadmećem, da me uvek pokreće taj adrenalin.”
Neprikosnoveni vladar crno-belog gola smatra da njegov ostanak u Humskoj može da donese dobro mlađim golmanima iako će šanse dobijati na kašičicu.
„Dobri su momci, znaju šta im je raditi i kako da iskoriste to što sam tu. Da kupe ono što imam, ali tu sam i ja da učim od njih. Učim i od čoveka koji radi na ulazu u Teleoptik. Od svakoga čovek može nešto da nauči i da pomogne. Na taj način uvek razmišljam.”
Za sjajne odbrane iz jeseni koja je jedna od najboljih u Stojkovićevoj karijeri najveće zasluge pripadaju iskustvu.
„Sad sam mirniji, to donosi iskustvo. Nekad sam u nekim situacijama morao da se bacim, sad se samo dobro postavim. Pritom se fizički osećam sve bolje, sve je kao nacrtano.Nekada te koče bolovi u glavi, sad ništa, što sam stariji, to me manje boli. Ma ništa me ne boli. Kad si mlađi, hoćeš sve odjednom, a nisi spreman za to. Sada uvek dolazim pripremljen na pripreme. Nekada si mogao da ne spavaš i dođeš na trening, sad ne može.”
Osvrnuo se Stojković na kraju još jednom na razloge zbog kojih dominira u Partizanu i reprezentaciji, dok je u inostranstvu imao više glavobolja nego radosti.
„U svakom velikom klubu sam prolazio, gde se pošteno gleda na stvari. Ja ne pripadam malom klubu, to je moj mentalitet. Branio sam ja u Hetafeu odlično, bio igrač utakmice i protiv Reala i Barselone, ali me taj mentalitet ne čini zadovoljnim. Pozitivno je što nikada nisam zadovoljan,uvek hoću više i bolje. Svaki dan sebi zadajem nove zadatke i ciljeve, taj pritisak me gura”, zaključio je neprikosnoveni vladar Partizanovog šesnaesterca.
Izvor: Novosti.rs
Post a Comment