Kreativni vezista dva i po meseca posle operacije meniskusa i prednjih ukrštenih ligamenata uveliko trči i drži palčeve drugovima protiv Jang Bojsa.
Šta bi bilo kad bi bilo: geslo u sklopu devize „posle bitke, svi su generali pametni”; na primeru zaljubljenika u crno-belo - „gde bi nam bio kraj” da je za Partizan, na korak od proleća u Evropi i „na dah” u prvenstvu za Crvenom zvezdom, u prethodnih dva i po meseca igrao i povređeni Nebojša Kosović!
Školovan fudbaler, sa etiketom tehničar „par ekselans”. Vezista kadar da sakrije „loptu u džep”, smislenim pasom nesebično „spoji” s golom saigrača, atraktivnim potezom utka akciji atribut plemenite...
Otud, navijače Partizana dobrano je obradovala vest: popularni Kića, sredinom septembra na operaciji meniskusa i prednjih ukrštenih ligamenata, uveliko trči!
„Još pre tri sedmice počeo sam da džogiram. Eto, jutros sam se vratio s treninga, pretrčao sam osam - devet kilometara, da kucnem u drvo, oporavak teče brzo, toliko da me i malo plaši. Sledeće sedmice krećem da radim i s kondicionim trenerom Mišom Filipovićem: s loptom između čunjeva, fudbalske pokrete, da navikavavam koleno...”, karakterističnog osmeha kaže Nebojša Kosović.
Šta kažu doktori?
„Doktori? Sve ide okej, koleno je suvo i dobija prirodan pokret. Najbitnije je da se mišić vrati, ligament prokrvi i ojača.”
U kojoj ste fazi oporavka?
„Najteža je prošla: prvi mesec, kad je trebalo da se savije i ispravi noga. Uh, kad se još prisetim početka, perioda kad sam bio na štakama. Tačno, treninzi su mi sad naporni, ali sve je - psihički lakše.”
Kakva je procena: kad ćete moći da radite sa ekipom?
„Od prvog dana zimskih priprema. Četvrti mesec od operacije!”
Dotle, biće još kontrola?
„Početkom decembra klupski doktor Ilija Rosić i ja otputovaćemo u Rim kod dr Pjera Paola Marijanija, poznatog stručnjaka koji me je operisao. Da čujemo i njegovu...”
Koliko je u periodu rehabilitacije bitna psihološka stabilnost?
„To je presudno! Najteže mi je bilo kad sam saznao da treba da se operišem, ali rekoh sebi: moram da se vratim jači nego pre. Sad sam ušao u rutinu.”
Teško povređenom fudbaleru se pred hiruršku intervenciju, obično, sruši svet?
„Da, ali... Nerado vrtim film: igrajući za Partizan protiv Voždovca načeo sam koleno, Andra Milutinović mi rekao da je istegnuto i da ćemo da pokušamo da izbegnemo operaciju, ali... U dresu reprezentacije Crne Gore na gostovanju u Kazahstanu kod promene pravca osetio sam da je nešto kvrcnulo i... Odigrao sam još 30 minuta posle toga!”
Baš kao i Miroslav Vulićević, svojevremeno identičnih simptoma u večitom derbiju?
„Da! Setio sam se, odmah i pozvao Vuleta...”
Kako je bilo gledati drugove ova dva i po meseca?
„Najteže mi je kad odem na Teleoptik i vidim da treniraju. Rade sve, a ja ni da se pomerim...”
Kad ste poželeli svom silinom da uletite na teren?
„Definitivno, protiv Dinama iz Kijeva. Makar i s jednom nogom!”
Imate li osećaj: baš ja nedostajem ovom Partizanu da mu oplemenim igru?
„Šta znam... Mnogo me ljudi pita: „Kad se vraćaš?”, uz konstataciju: „Nedostaješ”... Ne gledam to tako, samo sam deo u mašini, od 11 igrača u mehanizmu ako samo jedan ne funkcioniše, džaba sve...”
Izvor: Zurnal.rs
Post a Comment