Otac mi je ispunio rođendansku želju i 2007. doveo na utakmicu protiv Zrinjskog 6:1, sutradan me portir u Zemunelu nije pustio da se fotografišem sa igračima i posle toga počeo sam da treniram u Partizanu
loading...
Dočekan je na nož, kao da je državni neprijatelj broj jedan. Posle poruka na forumima, na promociji nije ni dobio priliku da se predstavi kako treba jer je Ivica Iliev pokvario dan za pamćenje.
Treći udarac doživeo je dan kasnije u Zemunelu ugledavši transparent navijača: „Kad vidiš Grobare spusti glavu dole, ne slavi sa nama ovo nisu tvoje boje”! Ognjen Ožegović, novi napadač Partizana, raspet na krst velikim delom zbog sopstvenih grešaka, ne može da vrati vreme i obriše gluposti nekada ostavljane na društvenim mrežama, ali želi da veruje da je košmar samo prolazna stanica ka oazi mira u kojoj će uskoro proslavljati golove i pobede u crno-belom dresu.
„Bilo mi je jako teško, preteško, kad sam video transparent. Pokušavam da shvatim da je sve cena onoga što želim. Razumem navijače, dao sam im povod...”
Naizgled prgav i drzak, Ožegović je emotivan dečko. Iz njegovih reči to se lako može zaključiti:
„Znao sam da će tako biti, možda ne u ovoj meri, ali, bio sam spreman da istrpim jer sam odavno želeo da dođem u Partizan...”
Zastao je kao da uzima vazduh a onda postavio pitanje:
„Znate da sam kao dete već bio u Partizanu?”
Nastavio je odgovarajući na sopstveno pitanje:
„Otac mi je ispunio rođendansku želju i 19. jula 2007. doveo u Beograd na utakmicu Partizan – Zrinjski 6:1. Bio je to poklon za rođendan, ustvari prvi deo poklona, drugi, želeo sam da se slikam sa fudbalerima Partizana. Prespavali smo u Beogradu i sutradan otišli u Zemunelo, ali portir na rampi nije hteo da me pusti unutra. Molio sam, preklinjao, nije hteo ni da čuje. Verovao sam da ću možda sutradan imati više sreće, ali ponovo je radio isti čovek... Pošto nije hteo ni da čuje, rekao sam da hoću da treniram u Partizanu i tri meseca sam bio sa dečacima 1994. koje je tada trenirao Zvonko Popović...”
Izvor: SportskiŽurnal.rs
Post a Comment