Posao i hedonizam ovih dana volšebno je spojio legendarni Admir Smajić u čuvenom istarskom ribarskom gradiću terastaste arhitekture, kao nekad u dresu Partizana, Ksamaksa, Bazela i Jang bojsa, igračko umeće i snagu za dve utakmice.
loading...
Redakcijski poziv, sadržajno i s povodom, nije iznenadio Admira Smajića, trenera i čoveka proverenog u vremenu. Jeste Partizan, tačnije: sportski sektor.
„Nisu se udostojili, iako znaju da sam šest godina bio igrač i kasnije trener u Jang bojsu. Ali, eto...”
Eto i valjanog razloga da skenirate igru tima Adolfa Hutera, u što sitnije detalje?
„(Smeh)... Dobro, da krenemo. Jang bojs igra u sistemu 4-4-2, doduše, nešto ređe s jednim špicem. Austrijski trener insistira na čvrstoj, disciplinovanoj i organizovanoj igri, traži od igrača da svak drži svoju poziciju; posebno dvojica zadnjih veznih. Sulejmani jedini ima „a la kart”, mnogo više od ostalih slobode u igri. Dejstvuje uz obe aut-linije, često provocira rivala „jedan na jedan”, izvodi slobodne udarce i kornere s desne strane. Pozornost mami i najistureniji napadač Hoarau, Francuz. Visok je, aktivan u oba pravca. Dobrog tajminga, skoka.”
Crno-belima se očito ne piše dobro, ili vara prvi utisak?
„Partizan je igrački kvalitetniji, Jang bojs organizovaniji. Pa, veštačka trava... Valja se priviknuti na podlogu, brzom loptom i preciznim pasovima stići do gola Fon Balmosa. Bitno je, recimo, znati da Jang bojs retko igra dugim loptama. Najčešće, kao u nedavnom duelu s moskovskim CSKA, sigurnim pasovima, ne srljanjima u završnici. Može tako, tri godine ne menja ekipu. Ravea je jedino letos prodao Frajburgu. Favorit je u Bernu, voleo bih da identično misle stručni štab i igrači Partizana.”
Izvor: SportskiŽurnal.rs
Izvor: SportskiŽurnal.rs
Post a Comment